*ebiga

Postala sam hladna i ravnodusna na sve. Jednostavno nije me briga. Nemam volje… ne znam da li je to zbog ove proklete zime,ili sustinski ti to nosi zivot. Ipak mislim da je ovo drugo. Kad se ne nadas i ne ocekujes previse-neces biti razocaran! Pouka iz koje sam mnogo naucila. Bojim se onog najgoreg,da ces biti povrijedjen dragi. Znam da mi je to u krvi i znam da te to ceka no pitanje vremena je kad. Jer navika je to… Nisam naucila da dugo nekog drzim za ruku,da pazim na svaki svoj korak,mozda jedan i bude koban za oboje. Ali uvijek se pitam zasto? Zasto sam takva?! Mislim da je to stvar ponosa… Prokleti ponosu,idi kvragu!!! Ne mogu da se promijenim,a zeljela bih jako… Jebiga

nescence
Sklopim oči da te gledam,te slike mi život znače,kako vrijeme prolazi volim te sve jače!

1 komentar

Komentariši